Малишани из Кине одмерили снаге са вршњацима на фудбалском турниру у Црвенки

Црвенка је протеклог викенда била домаћин дечијег турнира у фудбалу на којем су снаге одмериле четири екипе дечака рођених 2014. године. На турниру су, осим домаћина, Фудбалског клуба ,,Црвенка“, учествовале и две екипе из Сомбора, а посебно интересантно било је учешће малих фудбалера из Кине, из Шенжена, који су у пратњи свог тренера, Огњена Шкрбића, по први пут у Србији, где у кампу у Бечеју тренирају, али се и друже и одмарају. Огњен је из Црвенке, али у Кини живи већ готово 7 година и у својој Фудбалској академији ,,FA95“ тренира велики број малишана који га често питају како је у Србији, па се тако родила идеја да дођу, да одмере снаге и да деци дају прилику да играју са вршњацима из друге државе:

,,У Кини сам већ шест – седам година и на свакој вечери и на сваком дружењу тамо неизоставно питање било је како је код нас, како то изгледа овде – фудбал, деца… Често је спомињано да ћемо једном да организујемо да дођемо у Србију, да одмеримо снаге, да дамо деци прилику да играју са вршњацима из друге државе и овог јуна идеја се реализовала. Из Кине је дошло 10 дечака са којима радим три – четири године. Тренутно се налазимо у Бечеју, где нам је база, тамо имамо фудбалски терен који користимо по сат времена ујутру и увече, тамо нам је и ресторан, али и други спортски садржаји као што су стони тенис, базени које можемо свакодневно да користимо, кошаркашки терени, тако да смо презадовољни“.

На питање какви су утисци деце о Србији, истиче да су срећни и задовољни. Кина је, како каже, неки други свет, и будући да тамо имају много обавеза око школе и ваннаставних активности и врло мало слободног времена за себе, прија им да се овде опусте и да уживају:

,,Деца су овде срећна и задовољна, прија им промена. Кина је тотално други свет у односу на Србију. Темпо живота им је тамо потпуно другачији. Ово су деца која имају 10 година и њима је тамо сваки дан испланиран из минута у минут и немају много слободног времена. Имају много часова, у школи су до 4 или 5 поподне, домаћи задаци су им врло обимни и немају времена за себе, тако да је моја идеја била да дођу овде да уживају и да се опусте. За недељу дана, 17. августа, имамо лет за Пекинг и потом за Шенжен, одакле и долазимо. Имамо у плану да током недеље играмо против Војводине, у Бечеј нам долази  једна екипа из Новог Сада са којом ћемо одмерити снаге, отићи ћемо мало и до Новог Сада, до Петроварадина, видећемо да ли ћемо још нешто испланирати“.

Када је реч о даљим плановима, постоји идеја да се камп реализује и наредне године, те да том приликом дође и више од 10 дечака. Ово је, како каже, био пилот пројекат и није било једноставно организовати га, али прошло је и боље него што су очекивали:

,,Када је реч о даљим плановима кампа – свакако да постоји идеја да се он реализује и наредне године. Ово је био пилот пројекат. Све сам сам организовао, било је притиска јер је ипак 10.000 километара далеко, 4 аеродрома, плашио сам се за храну, јер је за њих све ново, али све је испало и боље него што смо очекивали, тако да дефинитивно постоји идеја да ово постане пракса. Чак имамо идеју да на зиму, у зимски  камп, дође једна екипа и да тренирамо овде. Следеће лето, надам се, довешћемо и више од 10 дечака“.