Вукови иду својим путем

У недељу, у Бачкој Паланци је у организацији Карате савеза  Војводине одржан Куп Војводине за кадете, јуниоре и сениоре, у коме су учествовали такмичари из Карате клуба ВУКОВИ и донели у Кулу десет медаља, и то: четири сениорске, две јуниорске и четири кадетеске медаље, од којих су три златне, две сребрне и пет бронзаних медаља.

Златне медаље:
Ђикић Александра – јуниорке
Крнајац Михајло – јуниор
Мијановић Растко – кадети

Сребрне медаље:
Екипа “Вукова” (Милутиновић, Какаш, Ћосић) – сениори
Крнајац Милош – каде

Бронзане медаље:
Ђикић Александра – сениори
Милутиновић Милош – сениори
Ћосић Филип – сениори
Ћосић Урош – кадети
Екипа “Вукова” (Мијановић, Милош И Михајло Крнајац) – кадети

Са обзиром да се ради о квалификационом турниру за КУП СРБИЈЕ, веома смо задовољни што су се сви наши такмичари квалификовали и тиме потврдили да су најреспектабилнији клуб када су старије категорије такмичара у питању. Стручни штаб радује чињеница да су дебитанти у јуниорској конкуренцији Дјикић Александра (прво место јуниорке и треће место сениорке) и Крнајац Михајло (прво место јуниори) прошли све противнике у јуниорима са великом бод разликом, не дозвољавајући да нико поентира на њима, решавајући борбе на врхунски начин. Сениор Ћосић Филип је елиминишући првака Балкана Шогуљов Дејана, по други пут у тешкој категорији стао иза Битевић Слободана и Тешановић Ђорђа од кога је изгубио у мечу за финале.

Посебна прича је најтрофејнији каратиста Мијановић Растко, који је прошле године сломио руку у мечу за финале, после дуге временске паузе опоравка,  поново ушао на татами и буквално очитао лекције свим противницима да би се у финалу састао са клубским другом Крнајац Милошем који је такдје са лакоћом стигао до финала, и њих двојица су поделили прво и друго место, где је Растко овај пут био бољи. Свака част Растко. Велики повратак.

У клубу нестрпљиво очекујемо да се ова ситуација са цовид пандемијом оконча и да се почну дешавати велика међународна такмичења, јер сада тренутно имамо четири борца балканског и европског калибра и то: Ђикић Александру, Милутиновић Милоша, Крнајац Михајла и Мијановић Растка, који равноправно могу да изадју  свим такмичарима из Европских земаља. За Светске медаље је још рано говорити, али у Управи клуба не да очекују, него знају да ће овакав систем тренинга уздрмати Европску сцену као што је за кратко време од три године уздрмао и сцену Србије. Имамо наш пут и газимо према њему. Резултати морају доћи. Већ нам је Милутиновића узела Баварска репрезентација, коме су већ сређени  “папири” и са целом породицом одлази у Минхен да живи и настави своју спортску каријеру.