Пробуђени див из срца Бачке

Када се каже Кула, сигурно је то да је једна од првих асоцијација Хајдук. Клуб са вишедеценијским суперлигашким искуством, као и са искуством играња у Европи, престао је да постоји 2013. године. Шок и неверица међу љубитељима фудбала и „поноса равнице“ преовладао је, а скептицизам да више ништа неће бити као пре није јењавао. Ипак, пар година касније неки нови „Хајдук“ се појавио, али обитавање у подручном рангу није задовољило фудбалске апетите. Недостатак идеје, воље, као и непостојање неке конкретне енергије, учинили су да „Хајдук“ буде забетониран у, највише, петом рангу.

Ипак, како се коло среће непрекидно окреће и како кишни облаци не могу да буду константни нигде, па ни у свету фудбала, тако је и у „Хајдуку“ почела да се мења ситуација набоље. Агилност у спрези са конкретном подршком локалне самоуправе учинили су то да је „Хајдук 1912“, како је сада званично име клуба, дође до српсколигашког каравана. Како стање на табели није ишло у прилог „белима“, чинило се да је селидба у ранг ниже известан сценарио. Ипак, људи у „Хајдуку“ нису тако мислили.

Оно што је започето, сада ће имати и свој наставак. Наиме, након бесплатног улаза, враћања на стабилне основе омладинске школе, „Хајдук“ је, захваљујући позитивном исходу, остао у Српској лиги Војводина. И-не планира да се ту заустави. Озбиљни планови, озбиљне идеје и озбиљна визија уперени су ка напретку „Хајдука“ у свим сферама, а нарочито у лигашкој сфери. Тренутни приоритет јесте формирање костура првог тима, а затим и евентуални напад на Прву лигу Србије. Клуб је стабилизован, те неки нови ветрови дувају на стадиону „Милан Средановић“. Ветрови који враћају овај клуб са вишедеценијском традицијом на победничке стазе. Суперлигашки повратак? Да, могуће је. „Хајдук“ на коленима? Више никад.

М.Делибашић